Српска Православна црква и верници празнују Преподобну мати Параскеву – Свету Петку. Света Петка је пореклом Српкиња , рођена је у Епивату где после искушења у Јорданској пустињи умире почетком 11. века упокојивши се у молитви.
Њене мошти су преношене у Цариград, Трново у Бугарској , а сада су у румунском граду Јашију. У капели Свете Петке у калемегданској тврђави у Београду налази се чудотворна и лековита вода у чију су се исцелитељску моћ многи поуздали и уверили.
На овај дан, верници се окупљају у црквама, моле се и пале свеће за здравље и мир. Многи и посте, јер се верује да пост и молитва посвећени Светој Петки доносе благослов и заштиту. Поред тога, постоје и бројна народна веровања везана за овај празник.
На дан Свете Петке догађала су се многа велика чуда – многи болесни су управо тада оздравили. Због тога људи са здравственим проблемима с великим поштовањем и вером чекају овај празник, надајући се помоћи славне светитељке. Света Петка се сматра женским празником, па јој се обраћају жене свих вера и нација.
У Србији је честа пракса да мајке, ћерке, сестре или пријатељице заједно одлазе у цркву или манастир посвећен Светој Петки. Петковица је крсна слава бројних домаћина у Кладовском крају .
