Srpska pravoslavna crkva svakog 21. septembra obeležava rođenje Presvete Bogorodice. Praznik rođenja Presvete Bogorodice u narodu je poznat kao Mala Gospojina. Ovaj praznik ubraja se u 36 velikih praznika, slavi i obeležava rođenje Presvete Bogorodice, u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom.
Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana. U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Veruje se da kada je na praznik vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu. Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
