Prema najnovijem izveštaju Evropske centralne banke (ECB), zlato je po prvi put prestiglo američke državne obveznice i postalo najznačajnija rezervna aktiva koju centralne banke drže širom sveta.

Podaci pokazuju da je do kraja 2025. godine čak 27 odsto ukupnih deviznih i monetarnih rezervi centralnih banaka bilo plasirano u zlato, dok je udeo američkih državnih obveznica pao na 22 odsto. Na trećem mestu nalaze se sredstva denominovana u evrima sa udelom od 15 procenata.

ECB procenjuje da centralne banke trenutno poseduju gotovo 36.000 tona zlata, što je nivo uporediv sa periodom Bretton Woods sistema sredinom prošlog veka. Na rast značaja zlata uticao je i snažan rast njegove cene tokom prethodnih godina.

Trend kupovine nastavljen je i u 2026. godini. Samo u prvom tromesečju centralne banke kupile su gotovo 250 tona zlata, a ukoliko se takav tempo nastavi, ukupna ovogodišnja kupovina mogla bi da dostigne oko 900 tona.

Najveći kupci zlata poslednjih godina su Kina, Poljska i Indija, koje nastavljaju da povećavaju svoje rezerve. Istovremeno, pojedine zemlje prodaju deo zlatnih rezervi kako bi odgovorile na fiskalne izazove i rastuće budžetske potrebe.

Predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde ocenila je da povećana geopolitička neizvesnost i dalje podstiče snažnu tražnju centralnih banaka za investicionim zlatom, što predstavlja jedan od ključnih razloga rekordnih cena ovog plemenitog metala.

Stručnjaci smatraju da će zlato i u narednom periodu ostati važan oslonac međunarodnih finansijskih rezervi, posebno u uslovima geopolitičkih tenzija i neizvesnosti na globalnim tržištima.