Српска православна црква и верници 16. новембра славе Ђурђиц, празник посвећен преносу моштију Светог Георгија из Никомидије у Лиду што је било испуњење његове последње жеље. Свети Георгије је иначе веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње 6. маја и 16. новембра.
У црквеном календару Ђурђевдан је обележен црвеним словом, Ђурђиц није и не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву и за овај дан везују се многи обичаји.
На иконама за празник Ђурђиц, овај светац се представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци. Ђурђиц је крсна слава многих родова у Кладовском крају. Дани од Ђурђица до Светог Мрате 24. новембра називају се Мратинци према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вредан.
Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају. Код старијих људи постоји веровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.
