Uvođenje evropske CBAM takse, koja se odnosi na emisiju ugljen-dioksida, predstavlja veliki izazov za elektroprivrede u regionu i dodatno otežava proces prelaska na čiste izvore energije. Na to je upozorio generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ Dušan Živković tokom Jahorina ekonomskog foruma.
Kako je naveo, samo tokom prethodne noći Srbija je iz vetroparkova proizvodila oko 750 megavata električne energije, a cene struje na evropskom tržištu bile su konkurentne. Ipak, zbog visokih troškova CBAM takse, izvoz električne energije nije bio isplativ.
– Imali smo dovoljno energije iz vetra i dobre tržišne uslove, ali zbog dodatnih nameta izvoz praktično nije imao ekonomsku računicu – rekao je Živković.
On je objasnio da smanjenje izvoza električne energije iz regiona ka Evropskoj uniji za oko 25 odsto donosi dve ozbiljne posledice – manje električne energije na evropskom tržištu, ali i manji prihod za kompanije u regionu.
– Time se dodatno usporava proces dekarbonizacije kojem svi težimo, a ovakav model CBAM takse ne pogoduje ni daljem razvoju obnovljivih izvora energije – naglasio je prvi čovek EPS-a.
Govoreći o troškovima zelene tranzicije, Živković je naveo da bi i domaća taksa na emisiju CO2 od četiri evra po toni za EPS značila dodatni godišnji trošak od čak 100 miliona evra.
Prema njegovim rečima, elektroprivrede poput EPS-a, koje raspolažu velikim proizvodnim kapacitetima od oko 8.000 megavata, moraju da ulažu milijarde evra u projekte dekarbonizacije i energetsku tranziciju.
Među najvažnijim projektima izdvojena je izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, ali je istaknuto da trenutni uslovi na tržištu stvaraju dodatnu neizvesnost kada je reč o finansiranju i povratu investicija.
– Potrebno je istovremeno obezbediti energetsku sigurnost, finansijsku stabilnost i ulaganja u nove projekte. To je izazov sa kojim se suočavaju sve elektroprivrede u regionu – rekao je Živković.
On je dodao i da će u narednom periodu biti neophodno preispitati postojeće PPA ugovore i pronaći nove modele saradnje kako bi i privatni sektor imao aktivniju ulogu u procesu dekarbonizacije.
