Vašari su deo srpske tradicije, na njima se oduvek trgovalo, družilo i kupovalo i zato je jesenji vašar na Svetog Luku oduvek bio velika svetkovina u Kladovskom kraju. Na jesenjem vašaru u Kladovu tezge su bile pune svega, najviše je trgovaca, poneka kafana i gužva kod prodavaca mekika, jer su na plato kod elektrodistribucije stigli trgovci,ugostitelji i putnici namernici gotovo iz svih krajeva Srbije.
Po tmurnom i kišnom danu na vašarištu kod elektrodistribucije defilovali su trgovci i nakupci, roštiljari i pečenjari i zanatlije od svake fele.
Kako to obično biva na narodnom saboru se kibicuje, razgleda, ali i kupuje. Posetioci su mogli da pazare od tehničke robe, i poljoprivrednih alatki, nameštaja i tepiha, posuđa, do odeće i obuće. Jedno do drugog poređano, novo i polovno, za svačiji džep i za svakoga po nešto.
Naravno kakav bi to vašar bio bez šatri, dima sa roštilja i pečenja prasećeg. Iako još uvek opstaju narodni sabori nisu više što su nekad bili, ali od nečeg mora da se živi govore oni koji tvrde da bez vašara nema uživanja ni meraka.
