Sa dolaskom leta i sezone godišnjih odmora više vremena provodimo napolju, pa smo stoga i više izloženi Suncu.
U umerenim količinama, sunčanje je izvor zdravlja jer jača odbrambene snage organizma i povećava količinu kalcijuma u krvi i kostima stvaranjem vitamina D koji je od značaja za čvrstinu kostiju. Sa druge strane, preterano izlaganje sunčevim zracima nosi određeni rizik po zdravlje tako što oštećuje kožu, oči i imuni sistem.
Ultraljubičasto zračenje je deo spektra sunčevog zračenja i obuhvata elektromagnetno zračenje sa talasnim dužinama manjim od vidljivog zračenja, ali većim od onih koje imaju X-zraci. Postoje tri vrste ultraljubičastih zraka – UVA, UVB i UVC koji se razlikuju u svojoj biološkoj aktivnosti i obimu u kojem mogu da prodru u kožu. Intenzitet ultraljubičastog zračenja zavisi od pozicije Sunca, količine ozona u atmosferi, nadmorske visine, oblačnosti.
Pored posledica u vidu sunčanice i toplotnog udara, prekomerna izloženost Suncu može negativno uticati i na zdravlje očiju i kože i dovesti do pojave katarakte odnosno zamućenja očnog sočiva koje dovodi do smanjenja vida i eventualnog slepila, opekotina i alergijskih promena na koži koje mogu biti različitog stepena – od crvenila do bolnih plikova na koži, raka kože – postoji više različitih tipova raka od kojih je najmaligniji maligni melanom kože.
U mnogim zemljama zdravstveni problemi povezani sa UV zračenjem su u porastu, naročito rak kože, a povećana izloženost UV zracima u tome svakako ima značajnu ulogu. U Republici Srbiji, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u 2020. godini od malignih tumora kože obolele su 2.533 osobe oba pola, a umrlo je 205 osoba. Za razliku od drugih malignih tumora kože, maligni melanom je redak tumor u obolevanju, ali zbog svojih karakteristika odgovoran je za veliku većinu smrtnih ishoda od raka.
UV indeks je mera UV zračenja. Što je UV indeks veći, veći je i rizik od oštećenja kože i očiju. Kada se prognozira UV indeks nivoa 3 ili više, neophodno je preduzeti mere predostrožnosti u pogledu zaštite od Sunca. Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju, uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa. Izbegavajte boravak na Suncu u vreme kada su UV zraci najjači – u periodu od 10 do 17 časova. Ukoliko volite da se sunčate, najbezbednije je da to činite u ranim jutarnjim satima i pred zalazak Sunca kada su sunčevi zraci kosi i kada je opasnost od oštećenja kože manja.
Sklonite se u hladovinu u vreme kada su UV zraci najjači. Od Sunca nas štite šešir sa širokim obodom i lagana odeća od prirodnih materijala svetlih boja koja pokriva Suncu izložene delove tela. Zapamtite da mokra majica pruža značajno manju zaštitu od UV zraka. Naočari za sunce sa UVA i UVB filterom značajno smanjuju mogućnost oštećenja očiju.
Deca su posebno osetljiva na UV zračenje i često provode mnogo više vremena napolju nego odrasli. Najveći deo sveukupne izloženosti UV zracima akumulira se u detinjstvu kada je i najveći rizik od nastanka opekotina na Suncu. Izlaganje Suncu u detinjstvu značajno doprinosi nastanku raka kože kasnije u životu. Zato bi roditelji trebalo posebno da povedu računa o zaštiti dece od UV zračenja. Novorođenčad i mala deca do treće godine života treba uvek da budu u hladu.
Prilikom odabira proizvoda za zaštitu od Sunca treba voditi računa da ima zaštitu od UVB i UVA zraka i da odgovara vašem tipu kože. Kremu koristite redovno i prema uputstvu je nanesite obilno pola sata pre izlaganja Suncu, a postupak ponovite na svaka dva sata, posebno nakon plivanja, znojenja ili brisanja peškirom. Nanošenje manje količine proizvoda za zaštitu od Sunca dovodi do smanjene zaštite. Kreme pomažu da se smanji efekat oštećenja kože UV zracima. Ne produžavajte svoj boravak na Suncu čak i ukoliko koristite zaštitne kreme, jer ne postoji proizvod za zaštitu od Sunca koji može u potpunosti da filtrira sve UV zrake. Za zaštitu dečije kože od Sunca treba uvek koristiti zaštitna sredstva sa najvećim faktorom zaštite 50+.
Foto Pixabay.com
