Studenti iz Kladova njihove kolege kao i građani i srednjoškolci iz ostalih gradova Timočke krajine, okupili su se večeras na Trgu Kralja Petra u gradu na Dunavu kako bi odali poštu stradalima u Novom Sadu, na raskrsnici ulica 22. septembra i Dunavske u tišini su stajali 16 minuta i pružili podršku studentima.
Kako se čulo to nije samo borba studenata, već borba svih građana Srbije koji žele da žive u pravednijem društvu u kome institucije moraju da počnu da rade svoj posao.
Na najvećem protestnom skupu do sada održanom u Kladovu okupljenima iz Bora, Negotina, Majdanpeka, Kladova, Boljevca, Knjaževca, Sokobanje i grada domaćina su govorili profesori i studenati, njima se obratila i Kladovljanka Kristina Marinković studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„Srbija ne sme da stane. Mir, stabilnost, napredak Srbije. Srbija živi. Nikad više, nego sada, izgovorenih kvazi rodoljubivih fraza od strane nerodoljubivih, nesolidarnih, neodgovornih a pre svega oholih ljudi. Država se raspada kada zakoni postanu nevažni, a moćnici rade šta hoće. Naša zemlja evidentno postaje ruina, kako figurativno, tako i bukvalno. Kulminiralo nam se svega – nefunkcionalnost institucija, nemogućnost nestranačkog zaposlenja mladih i kompetentnih ljudi, pregršt korupcijskih afera, a sada smo počeli da gubimo i živote. Postali smo žrtve sopstvene države. Pokrali su nas. Pokrali su nas kulture, obrazovanja, zdravstva, bezbednosti, pravde i slobode. Pokrali su nas normalnog i dostojanstvenog života. Nametnuli su nam i podelu. Ili smo oni, ili smo ništa. A ko su to oni?– zapitala se Kristina Marinković često prekidana burnim odobravanjem okupljenih.
U nastavku svog obraćanja studentkinja iz Kladova istakla je „da svi znamo one što pune svoje džepove na tuđoj nesreći, što prodaju integritet prema svom narodu zarad pozicije na lestvici, i čije je kulturno uzdizanje uglavnom uz režimske kvazi medije“ i nastavila.
„Ali imamo i neke druge. Ili ljudi u strahu i represiji naterani da plivaju sa ovakvim sistemom ili oni takozvani apolitični ljudi koji su umislili da imaju taj luksuz da ih ne zanima ko je na vlasti i šta radi. Uplašene trebamo podstaći da se oslobode straha, da je sada pravi momenat da se reše svih interesa i da i sami kažu dosta. A drugi – oni nek se što pre vrate u realnost, jer ako se realnost prva domogne njih, biće im mnogo teže nego nama. Jer realnost svedoči dugogodišnjem političkom discipinovanju ljudi u državnim institucijama i sistemima. Svedoči prevelikom odlasku mladih i stručnih ljudi. Svedoči prodaji naše zemlje i dobara i rušenju nacionalne plemenitosti i žrtve naših predaka. A da ne govorimo o studentskim zahtevima i elementarnoj pravdi, zadovoljenje toga već uveliko probija rok. Buna i sloga, u srpskom čoveku je od pamtiveka. Uvek nas je spasavala, spasiće nas i sada. Zato smo svi sada ovde, zato ćemo svi uvek biti tamo gde je borbe za onim što nam pripada. I budimo svi ponosni na sebe što učestvujemo u ovom veličanstvenom buđenju, što širimo solidarnost, vraćamo zajedništvo i delimo isti bunt. Prestanimo da budemo nemi posmatrači pred nepravdama, da nas ograničava slika kakvu sam oni nametnuli. Neko nam je jednom rekao – Promene se ne dešavaju same od sebe. One zavise od nas, naše volje i istrajnosti. Tako da – nemoj da je neko spustio tenzije!- poručila je Kristina Marinković okupljenima na skupu „Biće bune dok se zahtevi ne ispune“.
Nakon 16 minuta tišine pod sloganom “Biće bune dok se zahtevi ne ispune“ okupljeni Timočani, njih blizu hiljadu su krenuli u protestnu šetnju dugu više od tri kilometra ulicama 22. septembra, Stefanije Mihajlović, Prvog maja, Svetog Save, prošli su kroz Novo naselje, delom kroz Dunavsku i Obilićevu i kod zgrade Sudske jedinice izašli u glavnu ulicu i vratili se u centar grada.
Akcija u Kladovu imala je i humanitarni karakter jer je na štandu prikupljan novac za lečenje Dejana Tojića iz Grabovice kome je neophodna transplantacija bubrega. Osim za operaciju sredstva su mu nedostaju za putne troškove i troškove smeštaja tokom lečenja u Turskoj. Skup je protekao mirno.
