Da li bi Dunav mogao da postane još snažniji oslonac energetske sigurnosti Srbije i regiona? Prema rečima generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije“ Dušana Živkovića, projekat „Đerdap 3“ mogao bi da poveže proizvodnju električne energije, skladištenje energije i podršku sve većem korišćenju sunca i vetra.
Govoreći na forumu „The Danube Future“, u organizaciji Pupin inicijative, Živković je istakao da je razvoj hidroenergetike na Dunavu bio vizionarski poduhvat šezdesetih godina prošlog veka, a da je danas potrebna nova vizija za ovaj vek – vizija „Đerdapa 3“.
Kako je naveo, Srbija i region imaju veliki potencijal za razvoj solarne energije i energije vetra, ali su istovremeno neophodni kapaciteti koji bi omogućili balansiranje elektroenergetskog sistema, stabilnost mreže i sigurnost snabdevanja.
Podrška obnovljivim izvorima energije
Živković je ocenio da bi „Đerdap 3“, osim značajnog proizvodnog potencijala, mogao da obezbedi kapacitete za balansiranje sistema i podrži dalji razvoj obnovljivih izvora energije u istočnoj Evropi. Time bi, prema njegovim rečima, Srbija dodatno ojačala svoju poziciju regionalnog energetskog čvorišta.
Značaj ovakvog projekta posebno dolazi do izražaja u periodima nepovoljnih hidroloških uslova. Živković je istakao da je istorijski najlošija hidrologija na Dunavu dodatno ukazala na potrebu izgradnje pumpno-akumulacione elektrane „Đerdap 3“, koja bi čuvala viškove vode i omogućavala proizvodnju električne energije i tokom suša.
Moguća uloga i u obezbeđivanju vode za hlađenje elektrana
Sušno leto, prema njegovim rečima, donelo je i probleme sa nedostatkom vode za hlađenje termoelektrana u Srbiji i nuklearnih elektrana u susednim zemljama. To je otvorilo pitanje još jedne moguće uloge buduće akumulacije.
Živković je naveo da bi akumulirana voda u takvim periodima mogla da nadomesti nizak vodostaj i nedostatak vode za hlađenje nuklearnih elektrana nizvodno na Dunavu.
Regionalna saradnja kao oslonac energetske bezbednosti
Generalni direktor EPS-a poručio je da je danas teško govoriti o potpunoj energetskoj nezavisnosti, ali da se energetska bezbednost može unaprediti raznovrsnijim izvorima i pravcima snabdevanja, razvojem različitih tehnologija i saradnjom zemalja regiona.
Naglasio je da je potrebno menjati način razmišljanja o korišćenju energije i raspoloživih resursa, uz dugoročno planiranje i povezivanje zemalja regiona. Prepoznavanje i korišćenje tih prilika, zaključio je Živković, predstavlja odgovornost prema budućim generacijama.
Izvor: Elektroprivreda Srbije
