Energetska sigurnost postala je jedan od ključnih izazova savremenog doba, izjavio je generalni direktor Elektroprivreda Srbije Dušan Živković gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, upozorivši na posledice primene mehanizma Evropske unije za prekogranično oporezivanje ugljenika (CBAM), koji dodatno opterećuje poslovanje elektroprivreda u regionu.
Prema njegovim rečima, primena CBAM takse donela je nove izazove za domaći energetski sektor.
– Nema više izvoza električne energije u Evropsku uniju. U prethodnim godinama taj izvoz je u proseku iznosio oko 1.000 gigavat-časova, što predstavlja vrednost od približno 150 miliona evra. Istovremeno, primena domaćeg zakona o emisijama znači da će EPS, kao najveći emiter, u državni budžet uplaćivati oko 100 miliona evra godišnje – rekao je Živković.
I pored dodatnih troškova, on je naglasio da investicioni ciklus nije ugrožen i da se svi planirani projekti realizuju predviđenom dinamikom.
Najveća ulaganja trenutno su usmerena ka Rudarskom basenu Kolubara, gde je u toku najveća montaža opreme u istoriji ovog rudarskog sistema.
– Na kopovima će biti angažovano gotovo deset novih mašina. Odlagač je već dopremljen na lokaciju, a sredinom jula očekuje se i novi bager. Za ove investicije biće izdvojeno oko 450 miliona evra iz sopstvenih sredstava EPS-a – istakao je Živković.
Govoreći o proizvodnji uglja, on je ocenio da je situacija stabilna, uprkos izazovima koje predstavlja kvalitet uglja. Podsetio je da je prošle godine u Kostolcu proizvedeno 10 miliona tona uglja, što predstavlja najveću proizvodnju u istoriji tog basena.
Generalni direktor EPS-a ukazao je i na značaj revitalizovane reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“, koja će imati važnu ulogu u daljem razvoju obnovljivih izvora energije.
– Srbija trenutno ima oko 1.400 megavata vetro i solarnih kapaciteta priključenih na mrežu. Obnovljena RHE „Bajina Bašta“ omogućava njihovo stabilno uključivanje u elektroenergetski sistem, dok se sigurnost snabdevanja dodatno obezbeđuje skladištenjem električne energije i kupovinom struje u periodima kada su cene najniže – objasnio je Živković.
Posebnu pažnju privlači projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“, koji bi trebalo da doprinese dekarbonizaciji energetskog sektora, većem korišćenju obnovljivih izvora energije i stabilnosti elektroenergetskog sistema Srbije.
Paralelno sa tim, napreduju i pripreme za realizaciju projekta RHE „Bistrica“.
– Projekat „Bistrica“ nalazi se u poodmakloj fazi pripreme. U toku su postupci eksproprijacije, izrada tehničke dokumentacije i priprema tendera za izmeštanje infrastrukture. Plan je da tokom ove godine počnu pripremni radovi, dok bi sredinom naredne godine trebalo da bude zaključen ugovor o izgradnji i finansiranju projekta – rekao je Živković.
On je zaključio da su ulaganja u nove energetske kapacitete i razvoj sistema za skladištenje energije ključni za očuvanje energetske stabilnosti Srbije u narednim decenijama.
