Za razliku od državnog praznika koji se pomera ako jedan od datuma „padne“ u nedelju, na naredni radni dan, verski praznici se ne pomeraju. Tako, ako prvi dan krsne slave „padne“ u subotu ili nedelju zaposleni ne može po tom osnovu odsustvovati u ponedeljak.
U decembru nam predstoje pet slava čije obeležavanje pada za vreme vikenda: Vavedenje Presvete Bogorodice (4.decembar), Prepodobni Sava Osvećeni (18.decembar), Sveti Nikola (19.decembar) i Prepodobni Spiridon Čudotvorac (25.decembar.) Pravo na slobodan dan kada krsna slava pada za vikend ne može se preneti na radni dan. Zakon predviđa sledeće mogućnosti:
Za razliku od državnih praznika koji se mogu prenositi na prvi naredni radni dan, u slučaju da jedan od datuma kada se praznik praznuje pada u nedelju, verski praznici iz člana 4. Zakona, ne potpadaju pod to pravilo. To znači da ukoliko prvi dan krsne slave pada u nedelju (ili subotu), zaposleni nema prava da „prenese“ odsustvo na prvi naredni radni dan.
Ako zaposleni želi da odsustvuje sa rada na dan verskog praznika, dužan je da o tome obavesti poslodavca. Poslodavac ne može zaposlenom da uskrati pravo na odsustvo sa rada u dane verskih praznika za koje je obavešten da ih zaposleni praznuje, osim u slučaju da je neophodno da na taj dan radi zbog organizacije i tehnologije procesa rada. Međutim, ako zaposleni svojom voljom ne želi da odsustvuje sa rada na dan svog verskog praznika i radi, nema pravo na uvećanu zaradu za rad na taj dan.
Bitno je istaći da pripadnici drugih verskih zajednica koji prema svojoj veroispovesti proslavljaju slavu, nemaju pravo na odsustvo po tom osnovu, jer je ovo pravo Zakonom garantovano samo zaposlenima pravoslavne veroispovesti.
Foto Pixabay
