Srpska pravoslavna crkva i vernici praznuju veliki praznik Uspenije Presvete Bogorodice jer njime čuva spomen na usnuće Bogorodice koja se upokojila među dvanestoricom apostola. Prema jevanđelju to je dan kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.
izvor SPC
Za taj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post. Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu.
Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba. Velika Gospojina je krsna slava nekih rodova i zavetni dan mnogih mesta.
