SREĆAN BADNJI DAN

518

Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar danas obeležavaju Badnji dan koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić. U Kladovu Badnji dan počeo je rano ujutru sečenjem badnjaka koji se sa prvim mrakom unosi u kuću. Ovaj dan obeležava se molitvama, liturgijama i okupljanjem porodice za posnom trpezom.

Brojni meštani naše opštine i sveštenstvo hrama Svetog Đorđa bili su rano jutros u hrastovoj šumi nadomak Kladova da odseku badnje drvo, kako bi ga položili kod ulaznih vrata svog doma. Ovo je tradicija koja se godinama poštuje u ovom kraju i prenosi na mlada pokoljenja. Po badnjak, hrastovu mladicu ili granu, idu muškarci. Najpre mu se nazove „Dobro jutro“, čestita praznik uz molbu da donese zdravlje i sreću. Drvo se posipa žitom ili daruje posebno napravljenim kolačem. Ne dodiruje se rukama, zaseče se sa istočne strane jer treba da padne na istok. Obara se sa jednim ili najviše tri udarca. Badnjak se zatim donosi kući i sa prvim mrakom unosi u dom i stavlja na ognjište, odnosno u vatru.

Meštani i sveštenstvo, u povratku do hrama, badnje drvo su najpre odneli ispred zgrade policije, potom je badnjak predat Bojanu Božanoviću, zameniku predsednika opštine koji je granu hrasta preuzeo sa saradnicima ispred zgrade opštine Kladovo, gde je priređeno i posluženje. Najveće badnje drvo odneto je u dvorište crkve Svetog Đorđa gde će večeras od 18 časova biti nalaganje i paljenje badnjaka, dok će božićna liturgija početi tačno u ponoć.

Badnji dan je nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena. To je poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Badnji dan i Božić su nerazdvojni ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo, u različitim krajevima običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, ali i pored toga ipak postoji dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični. Jedan od njih je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna, ali i slama čime se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog. Prema verovanjima, na Badnji dan ništa ne treba da se iznosi iz kuće.

Prethodni članakBOGAT PROGRAM OBELEŽAVANJA BADNJEG DANA I BOŽIĆA U KLADOVU
Naredni članakPREDSEDNIK OPŠTINE ČESTITA SUGRAĐANIMA BOŽIĆNE PRAZNIKE