Rečno ostrvo Ada Kale bilo dugo 1750 metara, široko jedva 500 metara, udaljeno 4 kilometra nizvodno od Tekije, potopljeno je 1971. godine zbog izgradne HEPS „Đerdap 1“. Zbog strateške važnosti oko ostrva su se otimali razni osvajači. Najdužu borbu vodile su Turska i Austrija. Ostrvom je dominirala tvrđava čiju su izgradnju započeli Austrijanci 1689. godine, a svoj konačan oblik dobila je 1717. godine. Na ostvru se nalazio i mali grad sa džamijom, bazarom, malom pravoslavnom kapelom, nekoliko kafeterija, guvernerskom palatom i nekoliko zavojitih uličica. Poslednjih 600 uglavnom turskih stanovnika živelo je pretežno od ribolova i proizvodnje slatkiša i duvanskih proizvoda, ali i od dve fabrike svedoči Engur Ahmet (83)koji je na ostrvu rođen 1941. godine, tamo je proveo detinjstvo i mladost, a danas penzionerske dane provodi u Oršavi u Rumuniji.
Oko 800 meštana na ostrvu živelo je u miru i slozi, radili smo u dve fabrike konfekcijskoj i fabrici duvana, ja samo bio magacioner u fabrici konfekcije ostalo stanovništvo bavilo se ribolovom bili su čamđije. I ja sam nedeljom u čamcu izlazio na reku. Imali smo četvorogodišnju osnovnu školu, to bio je problem za devojčice jer nisu mogle da nastave školovanje, ali su gotovo sve ipak u velikim centrima u Rumuniji i Turskoj završavale razne fakultete. Život je bio lep, ali se mnogo radilo, kada sam napustio ostrvo iznenadio sam se koliko se na kopnu manje radi. Na Ada Kali su postojali tvrđava, džamija, pazar, kuća Mahmut-paše, mezarje, kuće i bašte meštana koji su se bavili i proizvodnjom slatkiša baklava i alve. Uzgajane su masline i vinova loza, radili su moji sunarodnici sa ostrva, u turskim nošnjama, na spavanje se odlazilo otključanih vrata, ne pamti se kada je zabeležena krađa ili svađa. Nismo prihvatili ideju da se preselimo na ostrvo Šimijan, pa smo se raselili po Ruminiji i Turskoj. Srećan samu što sam proživeo detinjstvo i mladost na ostrvu Ada Kale– seća Engur koji je zašao u devetu deceniju života.
Edukativna tribuna „Misterija potopljenog ostrva Ada Kale“ realizovana je u sklopu manifestacije „Kazan Kult Kladovo“ koju podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, a realizuje Biblioteka Centar zakulturu.To je samo jedan u nizu projekata koji afirmiše nematerijalno kulturno nasleđe pojašnjava Žaklina Nikolić idejni pokretač manifestacije.
Ideja o predstavljanju zavičajnog blaga i saznanja o istoriji, načinu života i misteriji potopljenog ostrva Ada Kale, rezultat je duogodišnje saradnje ustanova kulture iz Kladova u Srbiji i Drobete Turnu Severin u Rumuniji dva susedna grada na obali velike reke.Ovo područje nepresušno je blago koje svedoči o nematerijalnom kulturnom nasleđu.Naša namera je da to kroz prekograničnu saradnju i podršku Ministarstva kulture sačuvamo od zaborava.Nemerljiv doprinos tome daju i komšije iz nama susednog grada Drobeta Turnu Severin– istakla je direktorica Biblioteke „Centar za kulturu“.
U ambijentu barutane u Malom gradu u Srednjovekovnoj tvrđavi „Fetislam“ predstaviljene su se zavičajne zbirke tri ustanove kulture, izložbena postavka o ostrvu Ada Kale i kulturnom nasleđu Đerdapa u produkciji Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo i dokumentarni filmovi ustanove kulture iz Drobete Turnu-Severin iz Rumunije.
Kako je rečeno pre stvaranja Đerdapske akumulacije glavna istorijska mesta na ostrvu srušena su. Veliki deo tvrđave, kao i muslimanska groblja, pre potpanja su preseljena na susedno ostrvo Šimijan.Pokušaj da ih ponovo izgrade nizvodno na ostrvu Šimijan nije završen.
Većina stanovnika sa ostrva Ada Kale odabrala je da se preseli u druge regione Rumunije ili da emigrira u Tursku. Ideja o obnovi ostrva Ada Kale još uvek nije napuštena,nakon izrade projekta obnove glavnih spomenika i građevina na ostrvu Šimijan, na potezu su nadležni.
