Način obračunavanja CBAM takse predstavlja dodatno opterećenje za energetske kompanije i ne prepoznaje stvarni udeo električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, izjavio je David Žarković, pomoćnik generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije“ za poslove upravljanja elektroenergetskim portfeljom.
Žarković je na konferenciji „OIE Srbija 2026“, učestvujući na panelu „CBAM – izazovi i mogućnosti“, istakao da je energetska sigurnost jedan od ključnih izazova savremenog doba, dok primena CBAM mehanizma za EPS više nije pitanje budućnosti.
Prema njegovim rečima, taksa na emisiju ugljen-dioksida obračunava se za svaki megavat-sat električne energije koji se izvozi, bez obzira na to ko je energiju proizveo i da li ona potiče iz termoelektrana ili obnovljivih izvora.
Žarković je objasnio da se svi nezavisni proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora nalaze u balansnoj grupi EPS-a. Kako bi podstakla dalji razvoj zelene energije, kompanija im obezbeđuje balansiranje po povoljnim tržišnim uslovima.
Problem, međutim, nastaje prilikom izvoza te energije, kada se pojavljuje dodatni trošak za emisiju ugljen-dioksida koji EPS ne može da prenese na proizvođače.
– Ukoliko bismo taj trošak u potpunosti uključili u izvoznu cenu, električna energija ne bi bila konkurentna na tržištu – naveo je Žarković.
On je ukazao i da sadašnji način obračunavanja CBAM takse ne odražava stvarnu strukturu proizvodnje električne energije u Srbiji. Kao primer naveo je 2023. godinu, kada približno 45 odsto proizvedene električne energije u zemlji nije poticalo iz uglja.
Dodatno finansijsko opterećenje predstavlja domaći porez na emisiju ugljen-dioksida, koji od ove godine iznosi oko četiri evra po toni. Prema njegovim rečima, to za energetski sektor znači godišnji trošak od približno 100 miliona evra, dok se iznos domaćeg poreza ne odbija od CBAM obaveze.
Kao moguće rešenje Žarković je predložio da se balansnoj grupi, u ovom slučaju EPS-u, omogući da bez plaćanja CBAM takse godišnje izveze količinu električne energije koja odgovara ukupnoj domaćoj proizvodnji iz obnovljivih izvora.
Takav model bi, kako je ocenio, trebalo istovremeno da podrži dalji razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji i omogući EPS-u održivo poslovanje i nastavak ulaganja.
Žarković je zaključio da EPS očekuje reviziju pravila koja se odnose na CBAM, jer postojeći sistem može znatno da poveća troškove poslovanja i ugrozi finansijsku i investicionu održivost energetskih kompanija.
