Srpska pravoslavna crkva i njeni vernic danas slave Svetiog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. U Srbiji, kao svoju krsnu slavu, ovaj dan obeležava veliki broj vernika.
Ovaj datum u kalendar je upisan crvenim slovom, što znači da ne treba raditi kućne, niti bilo koje druge poslove.Sveti Jovan se naziva Krstiteljem zato što je u reci Jordan krstio Isusa Hrista. Zato u našem narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Za ovu slavu vezuje se običaj pranja ikone. Običaj pranja ikona podrazumevao je da se na današnji dan ikone iznose iz kuće posle jutrenja na reku, ili bunar i da se umivaju. Ikone su se brisale krpom koja je pokvašena u vodi.
On je mnoge hrišćane krstio u reci Jordan, što dokazuje da je on postojao kao istorijska ličnost. Predanje kaže da je Jovan krstio i one koji su se pokajali što odmah nisu verovali u hrišćanstvo. Živeo je potpuno asketskim životom, hranio se isključivo insektima i medom, a uvek je bio obučen u kamilju kožu. Istorijski podaci svedoče da je Jovan pogubljen u vreme kralja Iroda. Osuđen je na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je tada bilo zarobljeno, a ubijen je tako što mu je odsečena glava.
Njegova desna ruka, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hrista, i dalje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a čuva se u manastiru na Cetinju. Ruku su u Evropu su doneli malteški vitezovi, koji su je poklonili ruskom caru Nikolaju. Kasnije su je Srbima na čuvanje, odnosno kraljevskoj dinastiji Karađorđević, poverili ruski vitezovi koji su emigrirali iz Rusije, a u vidu znaka zahvalnosti što je naša država primala sve izbeglice. Ruka Svetog Jovana najpre je čuvana u srpskoj patrijaršiji, da bi 1941. pred najezdom Nemaca odneta u manastir Ostrog gde ju je na čuvanje ostavio kralj Petar II Karađoređvić.
