Srpska pravoslavna crkva 7. aprila slavi jedan od najradosnijih i najznačajnijih praznika u godini. Za ovaj dan se vezuju mnogi običaji Blagovesti su jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika. Prema crkvenim učenjima, arhangel Gavrilo je tada objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu, te otuda i naziv ovog praznika: „blaga vest“.
Hrišćani veruju da je u tom trenutku arhangel Gavrilo otvorio istoriju Novog zaveta rečima „Raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s tobom!“. Upravo zbog toga Blagovesti spadaju u jedne od najradosnijih praznika jer je početkom Novog zaveta krenulo i spasenje čitavog čovečanstva. Ovaj praznik se uvek slavi 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
U našem narodu sačuvani su brojni običaji i verovanja koja se vezuju za ovaj dan.
Prema predanju dan treba das počne pesmom devojaka, a da se završi veseljem celog mesta. Ovaj običaj se, simbolično, zove ranilo.
Dok Blagovesti ne prođu, ljudi se još pribojavaju da će zima potrajati. Ipak, od ovog dana, po verovanju, i priroda se budi, pa Blagovesti treba posvetiti Bogu i proslavljanju života. Običaj je da se na ovaj dan ne radi ništa, a stariji kažu da je ovo toliko veliki praznik da na njega „ni ptice u šumi ne savijaju gnezda“.
Nikako ne spominjite zmije. Zbog verovanja da se na ovaj dan i gmizavci bude iz zimskog sna, predanje kaže da na Blagovesti nikako ne treba spominjati zmije! U nekim krajevima Srbije se i danas na ovaj praznik mogu videti deca kako trče oko kuće vičući: „Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!“
Rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci, a da obavezno treba izbegavati češljanje i kupovinu nove obuće. Blagovesti naročito slave žene – one koje žele porod. Na današnji dan one odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
