Božićni post počinje u utorak, 28. novembra, i traje 40 dana, do Badnjeg dana 6. januara.
Pravoslavni vernici se ovim postom pripremaju za praznovanje rođenja Isusa Hrista. Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Post ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje, nego uravnoteženu ishranu namirnicama biljnog porekla. U toku Božićnog posta ne jede se meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićni post je stroži, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti je „na vodi“. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“.
Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove – Božićni, Vaskršnji ili Časni uoči Vaskrsenja Hristovog, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula) i Gospojinski uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta).
