U GODINI NA IZMAKU ĐERDAP IZ KLADOVA OBELEŽIO 90 GODINA RADA

1210

Ponosnih devet decenija, iako sa velikim interesovanjem prate dešavanja na Svetskom prvenstvu u Kataru, Kladovčani su ponosni što njihov Đerdap jesenji prvak zone Istok na fudbalskoj vetrometini opstaje devet decenija.

Fudbalski vremeplov svedoči da je prvu fudbalsku loptu, u gradu na Dunavu, pre 92 godine doneo Oleg Đermanov izbeglica ruskog porekla, a godinu kasnije na lokaciji Bara na kojoj se danas izdiže SC „Jezero“ inače nedostupan sportistima iz grada na Dunavu napravljeno je i prvo igralište. Dve godine kasnije, 26. novembra 1932. trgovci i zanatlije osnovali su klub kojem dadoše ime Đerdap po klisuri kroz koju se probija moćni Dunav.

Fudbalska istorija pamti da je prvi predsednik Đerdapa bio Dragoljub Tašić, čuveni trgovac iz Kladova koji je kupio prve dresove bele boje, šiveni su u Radeničkoj krojačkoj školi u Kladovu. Sledeća garniture bila je žuto-plave boje, a kupljena je u rumunskom gradu Turnu Severinu.

Prvo zvanično takmičenje Đerdap je započeo početkom pedesetih godina prošlog veka u Negotinskom podsavezu, put do Niške zone (1967) bio je trnovit, ali se tu nije stalo jer je 1977. godine ispunjen najveći san plasmanom u Srpsku ligu. Dres Đerdapa nosile su brojne generacije Kladovčana igrajući u opancima, gumenjacima, cipelama, cokulama, a tek kasnije u patikama i kopačkama.

Na stadionu pored Dunava marširale su generacije asova, najupečatliviji utisak ostavili su Đorđe Nedeljković – Mali Gaja kojeg je svojevremeno legendarni trener Vujadin Boškov odveo u novosadsku Vojvodinu, dok je Ivan Mladenović bio perjanica niškog Radničkog na fudbalskim terenima širom velike Jugoslavije, kasnije su na prvoligaškoj sceni igrali Zoran Ilijević (Radnički Niš) Goran Matović (Bežanija, Sutjeska, Zeta), Nenad Panić (Javor Ivanjica).

Rekorder po broju odigranih utakmica je Radoje Đurović (blizu 700), a mnogo više su mogli Ratomir Lilić, Petar Sandulović i Saša Dimitrijević. Vremena i države su se menjali, klub je opstajao zvao se Venecija i Omladinac, pa ponovo Đerdap. Nema više Bare igrališta na kojem je 1935. godine odigrana prva noćna utakmica, a kao rasveta služile su baklje oko terena, zaboravilo se i ime Venecija po sećanju na česte poplave jer se na igralište Dunav izlivao.

Tako je bilo nekada, danas za loptom na Gradskom stadionu trče neki drugi klinci, a klub bogate tradicije pred malobrojnom publikom za bodove igra u zoni Istok. Nekada posle nedeljnog ručka Kladovčani su porodično dolazili na utakmice na stadion u tvrđavi „Fetislam“ , jer važno bilo, gledati fudbalsku utakmicu, za Đerdap navijati, ali biti i viđen. Danas su ostala samo sećanja na vremena kada je stadion u srednkovekovnoj tvrđavi bio stecište većine meštana varoši u kojoj se navijalo za Zvezdu i Partizan, a Đerdap se voleo.

Ove jeseni publika se vratila na tribine Gradskog stadiona i bila vetar u leđa novoj generaciji igrača koja je uspešno trasirala polovinu puta na povratku u Srpsku ligu. Ako se taj san posle sedam sušnih godina i ostvari biće prilike i da se obeleži devet decenija kluba sa krajnjeg Istoka Srbije.

Sladoje Bilav na meti Zvezde U Srpskoj ligi u sezoni 1977/78. na stadionu pored Dunava gostovali su i bodove ostavljali Mačva, Čukarički, Zemun, Novi Pazar…Tu generaciju predvodio je Sladoje Bilav legendarno levo krilo za kojeg je 1. Jula 1976. godine Slobodan Ćosić čuveni generalni sekretar “crveno-belih” zatražio “… sva potrebna dokumenta za njegovu registraciju za Crvenu zvezdu …” ali su to u klubu prećutali.

Prethodni članakPOČEO BOŽIĆNI POST
Naredni članakKUD „POLET“ IZ KLADOVA UGOSTIO KUD „RAZLOŠKI MERACI“ IZ BUGARSKE