Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je javni konkurs za dodelu sredstava za sufinsansiranje realizacije projekata pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2023. godini.
Ministarstvo je ove godine opredelilo 100 miliona dinara za povećanje pošumljenosti teritorije Srbije. Ova sredstva dodeljuju se za sufinansiranje nabavke sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja, na zemljištu koje je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Konkurs se odnosi na pošumljavanje degradiranih površina, stvaranje vetrozaštitnih pojaseva, pošumljavanje u zaštićenim područjima, pošumljavanje gradskih šuma i parkova kao i ostalih vidova pošumljavanja javnih površina u cilju zaštite životne sredine.
Svi detalji konkursa mogu se videti na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine. Pravo učešća na konkursu imaju jedinice lokalne samouprave, a konkurs je otvoren do 14. februara.
Obim radova na pošumljavanju u 2021. manji je u odnosu na prethodnu godinu za 19 odsto, dok je u toku 2020. pad pošumljavanja bio još veći i iznosio 52 odsto, otkrivaju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Godišnje trebalo da pošumljava 15 puta više kako bi do 2050. godine imala optimalnih 41 odsto teritorije pod šumama.
Nacrt Prostornog plana Srbije otkriva da je 2021. godine 30,9 odsto teritorije države (2.733.400 hektara) bilo pod šumom, dok optimalna pokrivenost, koju bi Srbija trebalo da dostigne do 2050. godine, iznosi 41 odsto. To znači da je ostalo još 28 godina za podizanje šumskih ekosistema na nešto manje od 900.000 hektara.
Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama iz okruženja. Da bi postigla cilj, trebalo bi da pošumljava oko 30.000 hektara godišnje, a pošumljava oko 2.000. Za to je potrebno izdvojiti oko 2,2 milijarde evra, što nije toliko mnogo ako podelite na 28 godina i sagledate koristi koje mnogostruko prevezilaze investiciju.
